prosečna cena: 1 400 din.
Moje omiljeno vino grčke vinarije Alpha Estate je svakako njihov ksinomavro, ali je na Zapise ipak uvodim malaguzijom, belom autohtonom sortom za koju smatram da je ovde manje poznata i, stoga, možda zanimljivija za moje čitaoce. Nemam ni sam puno iskustva sa malaguzijom, ali izgleda, po ocenama onih koji ga imaju, da se ovde radi o njenom tipičnom predstavniku.
Na prvi pogled, ali samo na prvi pogled – sovinjonski štih: neke zeljaste arome i hrskava zelena jabuka. Ubrzo primat uzima kora limuna, intenzivna i jasna.
Pun, aromatičan miris, izvezen na potki od elegancije.
I ukus pun. Sočan, zavodljiv, obogaćen plemenitom grejpovskom gorčinom.
Jednostavan, atraktivan.
Ipak, nedostaju kiseline, pa, iako se fino razvija u smeru tropskih nota, zagrevanje u čaši ga odvlači u izvesnu tupost, koju bi neka jača kičma svakako sprečila. Zbog toga, preporučujem da ga pijete dobro rashlađenog (na oko 8°C, npr.) i da u čašu dolivate manje vina, a češće.
Sve u svemu, uopšte nije loše. Jednostavno, mirisljavo, atraktivno.
Dobra prilika da se upoznate sa malaguzijom.
Odlican opis, ja bi samo dodao da je Malagousia aromaticna bela sorta koja generalno ima niske kiseline i puno telo zbog cega je cest gost Asirtiku (Asyirtiko) u blendu koje dodaje “meso” i kompleksnost aromatike. Tesko se dodje do dobre Malaguzije te je najbolje traziti primerke sa hladnijih klimatskih mikrolokacija gdje je sazrevanje sporije te ima dovoljno vremena da se razviju polifenolne komponente koje cine arome i ukus vina, a i kiselina je izrazenija pa je vino vise osvezavajuce.
Alfa Estate je vino dobre kvalitete ali ako cemo jedan stepenik vise preporucujem Malagousia iz vinarije Gerovassiliou koju rade u dva stila, suvi i slatki. Ovaj zadnji se radi po procesu Vinsanta sa Santornija s time sto je prosusivanje grozdja prirodnim putem tehnikom “passerillage”. Obiccno za vakav stil vina su potrebne visoke kiseline, stoga sledi da se i koristi najvalitetnije grozdje.
Cheers !
Odličan komentar! Hvala, druže! Živeli!