sortni sastav: kaberne sovinjon
cena: 800-920 din.
Evo jednog vina koje bih voleo da probam ponovo za, recimo, dve-tri godine.
Posle sat vremena dekantiranja, probao sam ga i odlučio da još sačekam, tako da sam ga ukupno dekantirao nešto manje od dva sata. To se pokazalo kao dobra odluka.
Boja rubincrvena − istovremeno i tamna i intenzivna − s jako lepim ljubičastim odsjajem po obodu.
Alkoholno (14%) na nosu, ne previše, ali ipak primetno. Lep miris crnog sitnog voća, pre svega kupina i borovnica, fino je umekšan zrelijim tonovima suvih šljiva. Kompleksnost i mekoću pojačavaju ne tako snažne − sladunjave i odlično uklopljene − primese hrasta: vanila, kafa, crna čokolada…
U jednom trenutku osetih na mirisu i nešto blago rashlađujuće, nalik listu nane.
Telo srednje punoće. Tanini uočljivi, pomalo bockavi. Iako nisu sasvim integrisani, nemam neki veći problem s njima, kao ni s alkoholnošću. Ono s čim imam problem je pomalo naglašen pirazinski karakter koji, u kombinaciji s oštrijm kiselinama, odaje utisak neke nezrelosti.
Arome su zanimljive, voćno-začinske. Otvaraju se prilično sporo, kao nagrada za strpljenje. Višnja, za njom sasvim diskretna zrela šljiva (onaj miris koji osetiš dok je prstima cepaš na dva dela). U povratnom ukusu javlja se ponovo vanila, uz malo bibera na samom kraju.
Završnica zadovoljavajuće duga, sveža. I ona alkoholna.
Mislim da se može reći da je ovo još uvek mlado vino, sa solidnim potencijalom. Kao što rekoh, biće zanimljivo probati ga za neku godinu. Pitanje je da li će ga tada biti na tržištu, ali ukoliko u svojim kolekcijama posedujete Kardaš 2011, ne žurite s otvaranjem. Kad ga konačno otvorite, sipajte ga u dekanter, a potom i u neke veće čaše…