sortni sastav: muscat hamburg i cabernet sauvignon
prosečna cena: 650 din.
Posle Kardaša 2011. i Bonace 2013. iz ovog podruma, na redu je i Barbara 2014…
Kad god nekog vinara ili tehnologa pitam zašto roze iz njegove „kuhinje“ ima (pre)jaku boju, redovno dobijem odgovor da to „tržište traži“. Ne znam da li bih isti odgovor dobio i od ljudi iz podruma Aleksić, ali – u slučaju da bih – moram da kažem da je ovaj podrum očito prevazišao nivo na kojem bi morao da podilazi ukusu potrošača i da se kvalitetom svojih vina (o najboljima među njima će na ovom blogu tek biti reči) svrstao među one koji bi taj ukus trebalo ne da prate već da kreiraju. S druge strane, svedoci smo i da ona skupina ljudi koju nazivamo „vinskom publikom“ u Srbiji ima sve više znanja i sve prefinjeniji ukus, tako da je vrlo verovatno da i gorepomenuti (jedna reč) argument o zahtevima tržišta polako pada u vodu.
Pogađate, ne dopada mi se ova boja. Prejaka je i deluje mi pomalo neprirodno.
Srećom, neka druga čula mi šalju neke drugačije signale.
Nos, recimo, registruje visok nivo aromatičnosti; sveže, prijatne voćne mirise, negde između maline i jagode, uz sasvim diksretne muskatne arome. Ipak, malina je tu najsnažnija, rekao bih.
Već na mirisu je jasan nagoveštaj meke, odmerene slasti.
Ustima se razliva svežina. I sočnost, podržana odličnim balansom između kiselina i zaostalog šećera. Poslovično, i u ovom rozeu prisutna aroma nekih voćnih bombona.
Izvesni manjak aromatičnosti u ustima i kratka završnica lišavaju ovo vino velikih pretenzija, uz alkohol (13%) koji bi, da je samo pola procenta slabiji, bio savršen za ono što ovo vino u suštini i jeste: sasvim, sasvim korektno, lagano dnevno polusuvo vino.
A zašto, kad smo već tu, da malo i ne čitamo poeziju…
Barbara
Sećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana, a ti si išla nasmejana
pokisla, ozarena, očarana, pod krupnim kapima kiše
seti se Barbara, sretoh te u ulici Sijama
smejala si se, i ja sam se smejao
sećaš li se Barbara
Nisam te poznavao, nisi ni ti mene
sećaš li se, sećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga.
Jedan čovek ispod neke kapije, zaklonjen
viknuo je tvoje ime, Barbara
a ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ozarena, očarana
i bacila si mu se u zagrljaj
Sećaš li se Barbara,
ne ljuti se što ti kažem ti
jer ti kažem svakom koga volim
pa čak iako ga ne poznajem.
Sećaš li se Barbara i ne zaboravi nikad
tu kišu tako bledu i tako srećnu
tu kišu nad morem, nad arsenalom
nad brodom iz Cezana
Oh, Barbara
velika je svinjarija taj Rat i šta je sa tobom
sada
pod kišom od gvožđa, vatre, čelika, krvi
A onaj koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno
da li je umro, nestao il je još živ
Oh, Barbara
još uvek kiša pada nad Brestom kao što je padala
nekada
Ali nije to isto, jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše, užasne i očajne
A nije ni onaj potop kiše, gvožđa, čelika, krvi
već prosto kiša iz oblaka koji nestaju kao psi
kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta
da istrunu negde daleko, vrlo daleko od Bresta,
od koga nije ostalo ništa.
Žak Prever