sortni sastav: sovinjon blan
prosečna cena. 800 din.
Odlično se sećam… Beogradski sajam, pre nekoliko godina. Moj prvi Beowine fair...
Na prvom štandu s vinima na koji nailazim piše: Alekisić – Vranje.
– Šta ćemo? – pita me simpatični mršavi mladić čijeg se imena više ne sećam, ali s kojim sam nakon toga više puta, na raznim festivalima, ugodno ćaskao.
– Nešto za početak – odgovaram.
– Onda Arno, naš sovinjon blan…
– Šta znači arno? – pitam, hvatajući pogledom i ostale, malo čudne nazive vina na etiketama.
Odgovorio je spremno, kao da je već navikao na ovo pitanje…
Ako se ne varam, tada sam još i učestvovao u anketi podruma Aleksić, predloživši ime za neki njihov roze, ali je na kraju kum ipak bio neko drugi. Šta ćete, život nije fer… 🙂
Arno je turcizam, a znači dobro, kvalitetno.
I jeste dobar, ovaj iz 2015.
U čaši izgleda lepo. Bistar je, svetložut, sa zelenkastim prelivima.
Miris naglašene svežine. Intenzivan, krepak, uglavnom herbalan. Prepoznatljiv, sovinjonski. Vreža paradajza dominantna, uz grejpfrut i malo nedavno pokošene trave.
I u ustima vrlo intenzivan. Hrskav. Mladalačka svežina i razigranost kiselina kao glavni aduti. Aromatičnost ne previse slojevita, ali snagom samouvereno zaokuplja nepca, prizivajući naredni gutljaj.
Alkohol snažan (14%), iznenađujuće dobro uklopljen i skoro neprimetan, bar na preporučenih 8-10 ̊ C.
Završnica veoma dobra, postojana, aromatski dosledno prati prethodne senzacije. Oivičena je prijatnom grejpovskom gorčinom.
Ovo je vino koje pripada srednjem cenovnom rangu vina podruma Aleksić, kojem pripadaju i Kardaš i Bonaca. Ako bih unutar ove kategorije trebalo da odaberem svog favorita kada su Aleksić vina u pitanju − na osnovu dosadašnjeg iskustva i sećanja − Arno 2015 bi, bez sumnje, bio moj prvi izbor.