sortni sastav: vranac
prosečna cena: 1 200 din.
Nedavno sam, u hotelu Zelengora u Kragujevcu ̶ na sjajnoj večeri posvećenoj slaganju vina vinarije Aleksić s hranom ̶ imao priliku da javno prozborim nekoliko reči o Amanetu. Rekao sam ono što sam u tom trenutku i mislio: prekratko je vreme koje je trebalo da provedem stojeći za mikrofonom da bih mogao da, zajedno s posetiocima, ispratim čitav njegov razvoj u čaši.
Sad je stvar malo drugačija, pa sam mogao da se opustim i uživam natenane. 🙂
A imalo se i u čemu…
Sve je ovde, naime, raskošno i moćno.
Masivna, troma tečnost.
Boja tamna, duboka. Po zidovima čaše se razmazuje u divnu, svežu ljubičastu.
Miris snažan. Ekstraktivan. Bogat. Isprva, slatkast, začinski. Karanfilić i vanila. Onda, nešto hladnije, aromatično. Eukaliptus, ili tako nešto, rashlađujuće. U pozadini diskretni zemljani tonovi.
U ustima puno, sočno. Atletsko telo.
Tanini glasni, ali prilično muzikalni.
Kiseline snažne, odlično uklopljene u čitavu priču.
Miris ne prestaje da se menja, razvija: šljive – uz crno sitno voće, blago karamelizovano – umesto začina i zemlje. Džemasti tonovi vremenom sve naglašeniji, gusti a sveži, bez one preterane ukuvanosti.
Alkohol veoma visok (15%), vrlo dobro skriven. Čak ni onaj njegov „vidljivi“ deo ne smeta, već kao da potencira muškost ovog vranca.
Završnica duga, začinsko-voćna.
Pije se sporo, dugo. Ostavlja za sobom utisak punoće, skoro pa razmetljive –
a opet pitome, miroljubive – snage.
Amanet 2011. Toliko dobar potencijal za odležavanje, da svaka boca može da se ostavi nekome u amanet…
I da ne zaboravim: dekantiranje od bar sat vremena i velika čaša o-ba-ve-zni.
Za 1 200 dinara, moja iskrena preporuka.