cena: oko 1000 din.
Ružičasta „Euforija“ muskatne arome, sa mirisom malina, stvarana je za mlade, strasne i hedoniste; za one koji traže izazov i od života žele nešto više.
Dame i gospodo, srpska vinska etiketa boluje od jedne opasne bolesti. U stvari, boluje od više njih, ali u ovom trenutku na umu imam jednu. Nazvao bih je viškom poezije i “poezije”. Da se razumemo, protiv poezije bez navodnika nemam ništa. Štaviše, nekada sam je i sam pisao i rado je čitam. Vinska etiketa, međutim, služi da – pre svega – pruži neke korisne informacije o vinu, o onome što može da se očekuje kada se boca otvori i vino kuša (volim ovaj hrvatski izraz). Opisi poput gorenavedenog ne pružaju skoro nikakvu informaciju o tome. Ovakav “opis” još više čudi ako imamo u vidu da je vinarija Aleksandrović jedna od vodećih srpskih vinarija, začetnik renesanse srpskog vinarstva, kao i da se većina etiketa za njena vina odlikuje upravo sjajnim, preciznim opisima onoga što se nalazi u boci (Regent, recimo).
Nego, da pređemo na samo vino… Pre svega, prelepa boja. Prozirna, čista boja rubina, sa nijansom cigle u prelivima. Neobično, vino postaje skoro sasvim bezbojno kad se čaša zavrti…
Miris cvetno-voćkast, ali nekako zašećeren. Prezašećeren, rekao bih. Jednostavan. Monolitan.
Punoća ukusa i osećaj gustine svakako potiču od slasti. Nedostaje mi malo kiseline, da razigra čitavu priču. Nedostaje mi ovde ta svežina, da ne kažem euforija.
Nema sumnje, ovo vino će odlično ići uz neki dobar voćni kolač, ili samo, kao dezert. Još ako volite nezahtevna, a poluslatka vina…
Ipak, s obzirom na to odakle Euforija dolazi, od ovog rozea sam očekivao malo više ambicioznosti.