Sutra počinje još jedan. Dvanaesti.
Na starom mestu, Trgu slobode u Novom Sadu.
Već sam pisao o značaju jednog ovakvog koncepta za vino i širenje vinske kulture.
Biće tako i ove godine. Zastaće neki neupućeni prolaznik, privučen smehom, gužvom, muzikom. Prići će oprezno, možda pomalo bojažljivo, uplašen pred nama koji u rukama držimo lepe vinske čaše i s važnim izrazom lica gledamo (ili zabijamo nos) u njih. Poželeće da i on drži jednu takvu, da i on priđe nekom od štandova, da i on vidi u čemu je tu stvar…
Neće mu biti lako. Jer, puno je tu vina. Iz sedamdeset vinskih podruma, iz devet država. Ukupno, više od tri stotine vinskih etiketa. I sjajan džez u ušima.
Posle 2-3 godine, pričaće nekim svojim prijateljima o vinu. O taninima, polifenolima, baricima, sur liju… I pitaće ga neko od njih, onako usput, otkud on u celoj toj priči i kako je zavoleo vino.
Nasmešiće se, započeće svoju priču, a nehotice će početi u sebi da računa koliko još ima do narednog juna.
To ti uradi InterFest.
Ne pitajte kako znam.