Trival – Probaj prokupac 2016

cena: 600 din. (u vinariji)

 

E, hajde sad da vidimo od kakvog sam materijala… 🙂 Hoću li ostati objektivan?

Naime, Probaj prokupac proizvode moji dobri drugari. Vinarija Trival je iznikla iz seoskog domaćinstva Rujevica − u Drači kod Kragujevca − mesta koje koje mnogo volim, koje često posećujem i na kojem se uvek odlično jede, a bogami i pije. Sjajni ljudi, sjajni drugari. Izdašni, nesebični, dobronamerni. I dobri u tome što rade.

Probaj prokupac imam priliku da pijem redovno i da pratim njegov razvoj od rane faze. Ono što me kod njega  od početka oduševljava je da je „ispao“ sasvim dobro vino, a pravljen je u − kako to volim da kažem − kućnim uslovima, bez neke ozbiljnije tehnologije i bez, pazite sad, bez tehnologa!

Za potrebe ovog teksta, jednu bocu sam otvorio pre 2-3 dana.

Prema imenu i etiketi imam ambivalentan odnos. Prosto, ni sam ne znam da li mi se dopadaju ili ne. Svakako su neobični, pomalo i hrabri, posebno ime. Dobra vest je da se ovde radi o malim količinama vina, pa će svakako biti dovoljno onih kojima će ovaj geg sa imenom privući.

Kad smo već kod etikete, da su se moji drugari iz Rujevice/Trivala setili da imaju druga koji je profesor srpskog, ovo K u Kameničarke bi ostalo malo, jer se nazivi sorti pišu malim početnim slovom, ali dobro… Možda za neku narednu berbu dobijem priliku da pokažem svoje raskošno znanje. 🙂 🙂 🙂

A vino? E, pa ovako…

Veoma prijatno iznenađenje! Od našeg poslednjeg susreta miris se odlično razvio, zaogrnuo se nekim novim jako prijatnim tonovima.  Dobio na punoći i zrelosti. Na zavodljivosti i karakternosti. Nežne i blage voćne note navukle su na sebe finu patinu u vidu sušenog šipurka i brusnica. I mirisa unutrašnjosti kutije cigareta, rekao bih.

Ni nepca ne ostaju uskraćena za lepo iznenađenje. Ona zrelost mirisa dosledno utkana i u ukus. Blaga struktura, lako do srednje telo, ali jasan aromatski profil. Kiseline dobre, tanini skoro neprimetni.

S druge strane, ovo vino je, svega 2 godine od berbe, na svom vrhuncu, a drugog dana od otvaranja boce malo „padne“. I to je ono što govori o njegovoj nepretencioznosti i o ograničenom potencijalu. O, na kraju krajeva, uslovima u kojem je proizvedeno i realnim dometima.

Ipak ovo je dobro vino. Vino na koje, kada se sve uzme u obzir, Marija i Ivan – moi drugari − mogu da budu ponosni.

Uostalom, da nije tako, ovaj tekst ne bi ni bio objavljen baš danas.

PROBAJte ga!

Srećan vam Dan prokupca!

 

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.