Izba Jovanović – Merlot 2015


prosečna cena: 870 din.

Velike simpatije gajim prema ovom zanimljivom muzičarsko-vinarskom paru koji se krije iza starinskog, nekakvom finom patinom prekrivenog imena Izba (mala prostorija, soba, podrum…) Jovanović.

Skoro sve je kod njih – kada sa njima razgovarate i kada odete na njihov sajt − nekako simpatično, tiho, odmereno… Nekako maleno, a kitnjasto i slatko, lepo upakovano. I, čak i kad je na ivici patetičnosti, sve im to nekako fino stoji i lepo vidiš kako su se potrudili: da odmerenom kreativnošću oplemene svoj štand; da ti ispričaju svoju priču; da ti pruže to svoje vino, spravljeno u skromnim uslovima, sa vrlo ograničenom tehnologijom jedne sasvim male porodične vinarije…

Zbog toga, ne mogu a da ne pomenem kako mi se ovaj zlatotisk na etiketi uopšte ne uklapa u čitavu tu smešu i deluje nekako pretenciozno, sasvim neprirodno na slici koju ovi ljudi inače o sebi emituju.

Njihov Merlot 2015 vapi za dekanterom. Pre njega, miris je stegnut, zgrčen. Stvrdnut, pada mi na pamet.

Sat vremena provetravanja ga opušta, smiruje. Raspoređuje senzacije, rastvara i uvodi izvesni red među njih.

Izražena, ali jednostavna voćnost. Deintenzivirana, umekšana. Šljive, višnje. Nekakav sok, ili možda kompot. Izmrvljeni duvan, oštar, bockav.

Poštenja prema čitaocima radi, treba reći: imam utisak da je ovde grožđe prerano brano. Prisutan je taj neki šmek nezrelosti: tečnost u ustima i dalje robusna, rustična; zbijeni, neispeglani tanini, načičkani po desnima; višnjaste, povišene kiseline.

Alkohol snažan (14%), sasvim uklopljen u razbarušeni profil ovog vina.

Jednostavnost i sirova snaga.

Nedostaje ovde malo glačanja i kultivisanosti.

Iskrenosti, rekao bih, ne.

 

3 thoughts on “Izba Jovanović – Merlot 2015

  1. Surovo iskreno, ali, koliko moj sasvim amaterski nos i nepce dozvoljvaju, tačno. Jako prijatni ljudi koje sam prvi put sreo na sajmu vina u Nišu prošle godine. Ne znam zašto (valjda zbog stilizovanog zlatotiska) sam to vino zvao Gizba, ali to mi je ostalo do danas. Mislim da sam bio jedan od retkih (možda jedini) koji je tada kupio njihovo vino iz 2014. Razlog nepoznat, osim malo mazohizma za 600 din. i zelja da se probaju produkti te strasne “vinski horor” godine. Ni slučajno ne želeći da glumim znalca na tvom blogu :), mogu reći da je to bilo …pa skoro prijatno iznenadjenje. Prvi udar sa osecajem na mokru pseću dlaku (neki kažu konjsku) 😉 i blaga gorčina lagano su otplovili u dekanteru i postali vočkasti. Ne kažem baš voćni (jer je to i dalje bilo voće snage voćnog soka kada vam baba propere flašu domaće sirupa u tragovima), ali svakako nije bilo “stavi ovo, biće dobro sirće” vino. Video sam ih ponovo u Paraćinu sa 2015., znatno skupljim, svakako boljim vinom, ali je to već bilo vreme izgubljene vinske nevinosti. Amaterski ponavljam, ali potpisujem tvojsud i želim im da napreduju. Samo, to neće moći u Izbi (kako reče, turcizam sa značenjem male, obično mračne i vlažne podrumske prostorije). Vinski biznis je kao ajkula … ii pliva ili tone. Stajanje u mestu mu nije prirodjeno. Sve najbolje i tebi i njima i čitam te i dalje 🙂

    1. Dragi Ivane, hvala ti što pratiš moj blog i dalje:)
      Zaista ne mislim da sam bio surov, a iskren moram i treba da budem, nače bi sve ovo što radim bilo besmisleno, bar ja to tako vidim.
      Ja se iskreno nadam da će Izba Jovanović baš tom svojim autentičnošću izbe napredovati i uspeti da se izbori u vinskom svetu koji si ti dosta dobro opisao. Pridružujem se tvojim željama.

      Živeli!

  2. Sto bi rekli nasi zemljaci stari Vimminicuijumanci 🙂 ” 100 Rimljana 100 ukusa” Meni je ovo jedna od najlepsih domacih vinskih etiketa (za crvena vina) , purpur, zlato , centralna simetrija itd.. puna snage animalo pretenciozna i sljasteca, ima tu pricu Rim -Vizantija ( ili Nemanjici 🙂 ne bi je se postidelo ni neki arhivski Merlo iz ili 2000
    O vinu drugi put cekam da 15 probam natenane

Leave a Reply